Neven – Calendula officinalis (žutelj) Kao drugo lekovito bilje, Neven, necete naći da samostalno raste u divljini. Neven je lako uočljiv jer je cvet biljke narandžasto žute boje, veoma prijatnog mirisa. Ova biljka je takođe jedan od najboljih pokazatelja vremenskih uslova koji slede jer je poznato da cvet ostaje zatvoren ukoliko će tog dana padati kiša. Najlekovitiji deo Nevena je upravo cvet koji se bere isključivo sunčanim danima, takođe za pravilno sakupljanje ovog cveta potrebno je da ovom procesu prethode nekoliko sunčanih dana. Lekovita svojstva Nevena su nažalost još uvek površno i nedovoljno ispitana, mada se sa sigurnošću tvrdi da sadrže eterična ulja, smole, saponine, kao da i njena sluz sadrži azot, belančevine i kalendulin. Lekovito dejstvo nevena je poznato od davnina, ali ga je tek Sebastian Kneipp detaljnije istražio. Tinkture od Nevena su veoma dobre za lečenje rana, čišćenje organizma, poboljšavanje cirkulacije, a poznato je da pospešuju rast novog […]

Kopriva – Urtica Dioica (žara) Ovo lekovito bilje je tamno zelene boje koje uglavnom raste u tamnim šumama i zapuštenim prostorima što je čini jako rasprostranjenom. Kopriva je najzdravija kada se ubere čim iznikne. Sveži listovi i stabljike ove biljke su jako iritirajući (žare) tako da je potrebna veoma velika opreznost tokom berbe. Preporučuje se korišćenje zaštitne opreme tokom berbe (rukavice) koja je u proleće ili leto, dok se koren ove biljke ubire tokom jeseni i ranog proleća. Kopriva sadrži eterična ulja, smole, skrob, tannin, kao i šećer a poznato je da ima veliki nivo vitaimina C i K. Ova biljka obiluje kalijumom, kalcijumom, magnezijumom, gvožđem, bakrom i cinkom. Ovo lekovito bilje svoju široku primenu nalazi i u kulinarstvu. Kao veoma hranjljive i zdrave preporučuju se salate od koprive gde se upotrebom sirćeta iskorenjuje sposobnost koprive da žari pri dodiru. Poznato je da hrana koja sadrži koprivu u sebi utoljuje […]

Kantarion – Hypericum Perforatum (Bogorodičina trava, gospina trava, gospino zelje) Kantarion spada u lekovito bilje. Ova biljka je rasprostranjena po šumama i livadama a najviše po napuštenim njivama. Njena građa sastoji se od drvenaste stabljike i petodelnih cvetova. Sadrži tanin, etarsko ulje, smole, karoten, vitamin C i tragove alkaloida. Primena kantariona je naširoko poznata. Poznato je da se kantarion koristi i za lečenje depresije kao i kao sedativ i antibiotik. Antidepresivno dejstvo ove lekovite biljke bilo je poznato još od davnina, a Paracelzus je zaslužan za njegovo dublje istraživanje. Kantarion sprečava razgradnju neurotransmitera serotonina, dopamine i neropinefrina. Može se koristiti za spoljašnju kao i unutrašnju upotrebu. Od kantariona možemo dobiti čaj, koncentrat i naravno ulje koje se smatra da je korisno za lečenje od glave do pete. Kantarion se može koristiti za želudačne bolesti, odnosno kod upale želudačne sluzokože ili želudačne rane, kao i kod drugih upala. Čaj od kantariona […]

Žalfija – salvia afficinalis Žalfija potiče od latinske reči SALVIA – izlečiti i AFFICINALIS – lekovit. Ovo je jedina biljka čiji naziv se vezuje za lek. Žalfija se koristi od davnina i smatra se da je jedna od najstarijih medicinskih biljaka. Kolika je moć lekovitosti ove biljke dokazuje zakon Karla Velikog (kapitularima) u kojem ovaj veliki vladar naređuje svim državni imanjima da moraju gajiti žalfiju. Od kolikog je to uticaja bilo i ostalo kroz vekove vidi se po činjenici da ova biljka i dalje važi za svetu biljku u katoličkim manastirima. Kod nas je poznata i kao pelin. Lekovitost listova žalfije najjača je u vreme cvetanja. Njen aromatični miris i plavo ljubičasti cvetovi čine je lako prepoznatljivom. Ono što potvrđuje njenu lekovitost jeste da ulazi u sastav velikog broja lekova koji se upotrebljavaju za ispiranje usta i grla kada nastanu upale. Do otkrića antibiotika žalfiju su vekovima upotrebljavali protiv znojenja […]

Maslačak – Taraxacum Maslačak je rasprostranjena lekovita biljka, nastala pre 30 miliona godina u Euroaziji. Maslačak je lekovito bilje sa mesnatim, vretenastim i u gornjem delu razraslim korenom. Čitava biljka, pogotovu koren sadrži mlečni sok. Mlečni sok je emulzija koja se sastoji od belančevina, smole, smoli slične stvari i gorke tvari – taraxina. Poseban značaj maslačak ima kod održavanja imuno sistema i kod osoba koje boluju od anksioznosti. Kod maslačka se mogu koristiti koren pre i posle procvata biljke ili sami cvetovi za vreme cvetanja biljke. Cvet je okruglog oblika, žute boje, koji se noću i za vreme kiše zatvara. Što se ukusa tiče koren maslačka je sladak. Nakon cvetanja preovlađuj gorak ukus. Čitava biljka sadrži holing odnosno skrob koji se kod daljeg čuvanja biljke pretvara u voćni šećer, zatim eterično ulje, vosak, kaučuk, mangan, sumpor i obilje vitamina C. Lekovita dejstva maslačka su mnogobrojna. Odličan je čistač krvi, pomaže […]

Beli slez – Althaea officinalis Ovo lekovito bilje je jedno od mnogobrojnih koje raste na našim prostorima. Smatra se da beli slez potiče sa područja Kaspijskog mora i istočnog sredozemlja. Bio je poznat kao lekovit još iz antičkog doba. Ovo lekovito bilje ima sivo zelenu boju spada u zeljaste biljke i njegova stabljika raste do 2 metra. Najbolji je koren ove biljke koji sadrži 35% skroba. Beli slez pomaže kod najrazličitijih upala, kao što je upala grla, upala nastalih na koži, smirenje kašlja i olakšavanja iskašljavanja, a čaj dobijen bez kuvanja (preliven hladnom vodom) dobar je kao lek za želudačne i crevne bolesti. Takođe pomaže kod hronične astme, kod procesa upale desni i za ispiranje rana. Osim belog postoji i crveni i crni slez. Crveni slez pomaže kod bronhitisa. U Evropi se sve više gaji kao domaća kultura jer je koren mesnatiji i nije žilav kao što je slučaj sa […]

Pelin – Artemisia absinthium Ovo lekovito bilje je svetlo sive boje, visine od 60cm do 1 metar. Listovi pelina su sivkasto dlakavi. Miris biljke je vrlo jak i aromatičan dok je ukus veoma gorak. Pelin je veoma rasprostranjen i uglavnom raste na kamenitim i sunčanim mestima, na neobrađenim površinama uz ograde i uz puteve. Kada se uzgaja ne zahteva skoro nikakvu negu. U istoriji se spominje još iz vremena starih Egipćana. Od biljke se mogu koristiti samo listovi koji se suše na vetrovitim mestima. Lekovita dejstva su mnogobrojna. Pelin sadrži u sebi eterično ulje, gorki glikozid. Takođe pelin sadrži organske kiseline i to: jabučnu kiselinu i taninsku kiselinu. Ovo lekovito bilje sadrži i parafin koji je izuzetno bitan. Lekovito dejstvo pelina je odavno poznato, najčešće se koristi za poboljšavanje apetita, cirkulaciju i bolju probavu. Pelin je sredstvo i za čišćenje organizma i otklanjanje svih štetnih materija. Takodje je dobar za […]

Blagotvorno dejstvo matičnjaka poznato je od davnina, još od starih Grka i Rimljana. Osim Rimljana i Grka, i Arapi su ga gajili još pre 1000 godina. Drugi naziv za ovu biljku jeste limun trava. Matičnjak ima složeni sastav i zahvaljujući njemu deluje na više organa. Glavni sastojak ove biljke je etarsko ulje .Ovo ulje je prijatnog mirisa ,podseća na limun zbog čega se koristi ne samo u farmaciji već i u industriji parfema i kozmetike. Matičnjak spada u lekovitu biljku i najviše lekovitih sastojaka se nalazi u listu. Ono što je zanimljivo za ovu biljnu kulturu jeste to da zbog svog opojnog mirisa privlači pčele. To pčelari znaju pa uz pomoć matičnjaka vraćaju roj pčela. Matičnjak pomaže kod varenja, protiv neuralgije, histerije, povraćanja i dijareje. U industrijskim zemljama daje se trudnicama protiv mučnine i gadjenja da bi se sprečile ove poteškoće trudnice umesto sokova i vode piju čajeve od ove […]

Ovo lekovito bilje spada u red najvrednijih i najcenjenijih lekovitih biljaka kod nas. Poznata je još pod imenima kunica, sporiš, stolisnik, romantika. Naziv Hajducka trava dobila je po tome što je bila veoma popularna medu hajducima za previjanje rana. Ako pogledamo latinski naziv ove biljke, Achillea Millefolium, uočićemo da se vezuje za ime Ahila, grčkog ratnika, koji je takodje koristio ovo lekovito bilje za previjanje rana.Ovo latinsko ime je dobila i po svojoj snazi, nalik Ahilovoj, u rešavanju problema. Ova uspravna biljka raste do metar visine, a odaje prijatni miris. Prepoznatljiva je po svojim mnogobrojnim belim cvetovima koji se razvijaju od juna do avgusta. Berba ove biljke krece od cvetanja, dok se listovi mogu ubirati do jeseni. Hajdučka trava je samonikla biljka koja raste na prostorima cele Evrope generalno duž puteva i na livadama. Pravilo je da se cvetovi ove biljke sakupljaju kada je sunce najjače jer tada sadrže etericnog […]

Bokvica – plantogo lanceolata Bokvica spada u lekovito bilje i smatra se za omiljeni narodni lek. Ova biljka je poznata svima i gotovo svakodnevno se upotrebljava. Postoje više vrsta bokvice a najrasprostranjenije su: ženska širokolisna, muška uskolisna i srednja bokvica. Sve tri vrste su zeljaste biljke i na vrhovima lista se ističu povijeni nervi. Ono što je interesantno za ovu biljku jeste da za vreme ratova se jeo med lista naročito od ženske bokvice. Ženska bokvica ima široko jajaste sjajne i debele listove, sivkasta je ili ružičasta, raste na vlažnim mestima, pored ugaženih puteva, gde se sliva voda. Muška bokvica ima uske duguljaste šiljate listove. Cvetna stabljika je duža od listova i ima pet dubokih brazdi. Srednja bokvica raste na svim mestima, dlakava je i cvetna stabljika je oko pet puta duža od lista. Ono što treba napomenuti za ovu biljku jeste da se ne smeju mešati ove tri vrste […]