Žalfija – salvia afficinalis
Žalfija potiče od latinske reči SALVIA – izlečiti i AFFICINALIS – lekovit. Ovo je jedina biljka čiji naziv se vezuje za lek. Žalfija se koristi od davnina i smatra se da je jedna od najstarijih medicinskih biljaka. Kolika je moć lekovitosti ove biljke dokazuje zakon Karla Velikog (kapitularima) u kojem ovaj veliki vladar naređuje svim državni imanjima da moraju gajiti žalfiju. Od kolikog je to uticaja bilo i ostalo kroz vekove vidi se po činjenici da ova biljka i dalje važi za svetu biljku u katoličkim manastirima. Kod nas je poznata i kao pelin.
Lekovitost listova žalfije najjača je u vreme cvetanja. Njen aromatični miris i plavo ljubičasti cvetovi čine je lako prepoznatljivom. Ono što potvrđuje njenu lekovitost jeste da ulazi u sastav velikog broja lekova koji se upotrebljavaju za ispiranje usta i grla kada nastanu upale. Do otkrića antibiotika žalfiju su vekovima upotrebljavali protiv znojenja i tuberkuloze, jer smanjuje lučenje znojnih žlezda.
akođe žalfija pomaže u jačanju imuniteta i protiv upale mokraćnih kanala. Zbog svog jakog medicinskog svojstva korišćenje žalfije mora biti nadgledano od strane lekara jer podstiče konvulzije te se stoga ne preporučuje epileptičarima, trudnicama i dojiljama.
Napravi sam recept:
50 grama lista žalfije, breze i medveđeg grožđa se pomeša, zatim se doda 50 cveta od belog sleza i 50 gr rastavića. Sve se dobro izmeša da se dobije jednoobrezan čaj. 3 supene kašike te smese se popari sa 500 ml ključale vode, odmah poklopiti, ostaviti da stoji cele noći i sutra dan se ceđena tečnost pije u malim dozama celog dana umesto vode. Ovaj napitak pomaže kod upale mokraćnih puteva.